INTERVJU | Novo „zlatno doba“ odnosa Srbije i Egipta: srpski ambasador Šestović

Ahram Online (AO): Kako biste opisali „strateško partnerstvo“ nakon predsedničkih poseta 2022. i 2024. godine?

Miroslav Šestović (MS): Dve velike predsedničke posete u roku od tri godine otvorile su novo zlatno doba naših odnosa. One potvrđuju egipatsku izreku da je „najbolji prijatelj onaj koga vreme ili bogatstvo ne menjaju“.

Podjednako je važno što one pokazuju da će odnosi zasnovani na uzajamnom poštovanju i međunarodnom pravu opstati uprkos izazovima koji proizlaze iz raspada postojećeg svetskog poretka.

Naši odnosi su od tradicionalnih prerasli u proaktivno, višeslojno partnerstvo. Više ne govorimo samo o istoriji; posvećeni smo tome da aktivno usklađujemo naše budućnosti.

AO: Kako nasleđe Pokreta nesvrstanih utiče na današnje međusobno poverenje?

MS: Predsednici Tito i Naser stvorili su naše prvo zlatno doba tokom zajedničke borbe protiv kolonijalizma.

Principi Pokreta nesvrstanih deo su našeg „diplomatskog DNK“ i predstavljaju trajnu osnovu za međusobno razumevanje. Beograd i Kairo dele zajednički „politički jezik“ koji i danas gradi poverenje u nepredvidljivom multipolarnom svetu.

AO: Kako koordinišete stavove o bezbednosti na Bliskom istoku i Balkanu?

MS: Kroz stalni dijalog.

Obe zemlje predstavljaju suverena sidra stabilnosti u svojim regionima. Koordinišemo napore usmerene ka deeskalaciji, svesni da su regionalne bezbednosti međusobno povezane.

Nestabilnost na Bliskom istoku neizbežno utiče na naš region, kao što i nestabilnost u našem regionu utiče na Bliski istok.

AO: Kako se princip teritorijalnog integriteta ogleda u vašoj saradnji?

MS: To je crvena linija.

Na međunarodnim forumima dosledno podržavamo Povelju Ujedinjenih nacija. Smatramo da su poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta jedini način da se spreči globalni haos.

Naše zajedničke izjave predstavljaju snažan podsetnik na taj zajednički stav, koji je od ključnog značaja ukoliko želimo da prevaziđemo izazove sve nestabilnijeg sveta.

AO: Koji je plan za dostizanje trgovinske razmene od milijardu dolara?

MS: Ključni pokretač je Sporazum o slobodnoj trgovini, koji je zvanično stupio na snagu 1. septembra 2025. godine.

Plan se zasniva na diversifikaciji privredne saradnje i uklanjanju trgovinskih barijera. Privredna komora Srbije je u završnoj fazi otvaranja svoje kancelarije u Kairu — prve u Africi.

Procenjujemo da će se trgovinska razmena ubrzo utrostručiti, kako budemo prelazili sa tradicionalne robne razmene na visokotehnološke usluge, saradnju u oblasti odbrambene industrije i specijalizovanu proizvodnju.

Takođe nameravamo da ponovo uspostavimo direktne letove između naših prestonica i povećamo broj letova ka Hurgadi.

Pored toga, uspostavljamo Zajednički poslovni savet, koji će olakšati direktno povezivanje kompanija i njihovu B2B saradnju.

Svi ovi elementi odražavaju našu ambiciju da Egipat pretvorimo u regionalno čvorište srpske ekonomske saradnje sa celom Afrikom.

AO: U kojim sektorima će se najpre osetiti efekti Sporazuma o slobodnoj trgovini?

MS: Stupanjem Sporazuma na snagu, carine su ukinute za gotovo 50 odsto poljoprivrednih i 30 odsto industrijskih proizvoda.

Tokom naredne decenije, cilj je da više od 90 odsto svih proizvoda bude potpuno oslobođeno carina.

Sporazum takođe pojednostavljuje procedure sertifikacije kako bi se smanjile necarinske barijere. Očekujemo neposredan rast u oblastima poljoprivrede, farmaceutske industrije i proizvodnje industrijskih mašina.

Sporazum omogućava da srpski prehrambeni proizvodi stignu do egipatskih potrošača po nižim cenama, dok egipatske industrijske komponente mogu lakše da se uključe u srpske lance snabdevanja.

AO: Kako Srbija može da pomogne Egiptu u obezbeđivanju prehrambene sigurnosti?

MS: Srbija raspolaže viškovima pšenice, kukuruza i suncokretovog ulja.

S obzirom na našu snagu u oblasti poljoprivrednih istraživanja, hibridno seme predstavlja strateški izvozni proizvod. Zajednička istraživanja semena prilagođenog sušnim klimatskim uslovima predstavljaju veoma perspektivnu oblast saradnje.

Ne želimo samo da prodajemo proizvode; želimo da pomognemo Egiptu da izgradi otpornu poljoprivrednu infrastrukturu kroz prenos znanja i tehnologija u oblasti agrotehnologije.

AO: Postoje li mogućnosti za saradnju u oblasti energetike?

MS: Apsolutno.

Srbija ubrzano diversifikuje svoje izvore energije, a Egipat može da bude jedan od stubova te strategije, posebno u oblastima tečnog prirodnog gasa (LNG), obnovljivih izvora energije i zelenog vodonika.

Istražujemo mogućnosti tehničke saradnje kako bismo ove energente uključili u naš industrijski sektor.

Srpske inženjerske kompanije takođe razmatraju mogućnosti učešća u naporima Egipta na modernizaciji i digitalizaciji elektroenergetske mreže.

AO: Kako Suecka ekonomska zona i Srbija mogu da deluju kao regionalna čvorišta?

MS: Reč je o strategiji „od kapije do kapije“.

Srpski investitori mogu da koriste Suecku ekonomsku zonu kao proizvodnu bazu za pristup Afričkoj kontinentalnoj zoni slobodne trgovine (AfCFTA).

S druge strane, egipatske kompanije mogu da koriste strateški položaj Srbije i našu mrežu sporazuma o slobodnoj trgovini kao logističko čvorište za ulazak na balkanska i tržišta Evropske unije bez carina.

AO: Kakav se okvir uspostavlja za egipatske radnike u Srbiji?

MS: Okvir za saradnju u oblasti rada uspostavljen je u julu 2024. godine.

Naši ministri rada se redovno sastaju kako bi aktivirali pojednostavljeni „Most kvalifikovane radne snage“, koji treba da odgovori na potrebe Srbije za kvalifikovanim radnicima.

Ovaj okvir obezbeđuje snažnu pravnu zaštitu i pravične zarade.

To je obostrano korisna saradnja: Srbija dobija potrebne kadrove za velike infrastrukturne projekte, poput Specijalizovane izložbe EKSPO 2027. i „Vizije 2035“, dok egipatski radnici dobijaju dragoceno međunarodno iskustvo.

AO: Kakav je značaj Specijalizovane svetske izložbe EKSPO 2027. za bilateralne odnose?

MS: Naš glavni fokus u 2026. godini biće priprema za EKSPO 2027. u Beogradu, koji će biti održan pod temom „Igraj za čovečanstvo“.

Izložba će predstavljati veliku platformu za inovacije i kulturu. Čast nam je što je Egipat doneo odluku da učestvuje sa nacionalnim paviljonom.

Sa više od 130 potvrđenih zemalja učesnica, izložba će postaviti rekord po broju učesnika.

U tom kontekstu, Srbija je sa ponosom podržala kandidaturu dr Kalida el-Enanija za generalnog direktora Uneska, što predstavlja još jedan dokaz naše snažne multilateralne koordinacije.

AO: Postoje li planovi za unapređenje avionske povezanosti?

MS: Potražnja u oblasti turizma naglo raste, posebno nakon otvaranja Velikog egipatskog muzeja.

Trenutno pregovaramo sa nacionalnim avio-prevoznicima o povećanju broja celogodišnjih letova iz Beograda ka Hurgadi i ponovnom uspostavljanju direktne avionske linije Kairo–Beograd.

To je od suštinskog značaja ne samo za turiste već i za sve veći broj poslovnih ljudi koji putuju između naše dve prestonice.