ИНТЕРВЈУ | Ново „златно доба“ односа Србије и Египта: српски амбасадор Шестовић

17. феб 2026.
Односи између Београда и Каира тренутно пролазе кроз дубоку трансформацију, прерастајући из историјски утемељеног пријатељства у проактивно, вишеслојно стратешко партнерство. У ексклузивном интервјуу за Ahram Online, амбасадор Србије у Египту Мирослав Шестовић представио је амбициозан план за „ново златно доба“ билатералних односа, чији је главни покретач свеобухватни Споразум о слободној трговини (FTA), који је ступио на снагу у септембру 2025. године. Интервју је објављен поводом Дана државности Србије и Дана Војске Србије, у години у којој две земље обележавају 118 година дипломатских односа. Након историјских посета председника 2022. и 2024. године, Београд и Каиро показали су јасну намеру да односе не граде само на заједничком наслеђу Покрета несврстаних, већ да активно „усклађују своје будућности“ у све непредвидљивијем свету. Док се Србија припрема да у Каиру отвори своју прву канцеларију Привредне коморе у Африци, амбасадор Шестовић објаснио је зашто Египат види као кључно чвориште за ширење српске привредне сарадње на афрички континент. Од „Моста квалификоване радне снаге“ до очекиваног учешћа Египта на Специјализованој светској изложби ЕКСПО 2027. у Београду, амбасадор је говорио о плановима две земље за повезивање ланаца снабдевања и усклађивање енергетских стратегија.

Ahram Online (AO): Како бисте описали „стратешко партнерство“ након председничких посета 2022. и 2024. године?

Мирослав Шестовић (MS): Две велике председничке посете у року од три године отвориле су ново златно доба наших односа. Оне потврђују египатску изреку да је „најбољи пријатељ онај кога време или богатство не мењају“.

Подједнако је важно што оне показују да ће односи засновани на узајамном поштовању и међународном праву опстати упркос изазовима који произлазе из распада постојећег светског поретка.

Наши односи су од традиционалних прерасли у проактивно, вишеслојно партнерство. Више не говоримо само о историји; посвећени смо томе да активно усклађујемо наше будућности.

AO: Како наслеђе Покрета несврстаних утиче на данашње међусобно поверење?

MS: Председници Тито и Насер створили су наше прво златно доба током заједничке борбе против колонијализма.

Принципи Покрета несврстаних део су нашег „дипломатског ДНК“ и представљају трајну основу за међусобно разумевање. Београд и Каиро деле заједнички „политички језик“ који и данас гради поверење у непредвидљивом мултиполарном свету.

AO: Како координишете ставове о безбедности на Блиском истоку и Балкану?

MS: Кроз стални дијалог.

Обе земље представљају суверена сидра стабилности у својим регионима. Координишемо напоре усмерене ка деескалацији, свесни да су регионалне безбедности међусобно повезане.

Нестабилност на Блиском истоку неизбежно утиче на наш регион, као што и нестабилност у нашем региону утиче на Блиски исток.

AO: Како се принцип територијалног интегритета огледа у вашој сарадњи?

MS: То је црвена линија.

На међународним форумима доследно подржавамо Повељу Уједињених нација. Сматрамо да су поштовање територијалног интегритета и суверенитета једини начин да се спречи глобални хаос.

Наше заједничке изјаве представљају снажан подсетник на тај заједнички став, који је од кључног значаја уколико желимо да превазиђемо изазове све нестабилнијег света.

AO: Који је план за достизање трговинске размене од милијарду долара?

MS: Кључни покретач је Споразум о слободној трговини, који је званично ступио на снагу 1. септембра 2025. године.

План се заснива на диверсификацији привредне сарадње и уклањању трговинских баријера. Привредна комора Србије је у завршној фази отварања своје канцеларије у Каиру — прве у Африци.

Процењујемо да ће се трговинска размена убрзо утростручити, како будемо прелазили са традиционалне робне размене на високотехнолошке услуге, сарадњу у области одбрамбене индустрије и специјализовану производњу.

Такође намеравамо да поново успоставимо директне летове између наших престоница и повећамо број летова ка Хургади.

Поред тога, успостављамо Заједнички пословни савет, који ће олакшати директно повезивање компанија и њихову B2B сарадњу.

Сви ови елементи одражавају нашу амбицију да Египат претворимо у регионално чвориште српске економске сарадње са целом Африком.

AO: У којим секторима ће се најпре осетити ефекти Споразума о слободној трговини?

MS: Ступањем Споразума на снагу, царине су укинуте за готово 50 одсто пољопривредних и 30 одсто индустријских производа.

Током наредне деценије, циљ је да више од 90 одсто свих производа буде потпуно ослобођено царина.

Споразум такође поједностављује процедуре сертификације како би се смањиле нецаринске баријере. Очекујемо непосредан раст у областима пољопривреде, фармацеутске индустрије и производње индустријских машина.

Споразум омогућава да српски прехрамбени производи стигну до египатских потрошача по нижим ценама, док египатске индустријске компоненте могу лакше да се укључе у српске ланце снабдевања.

AO: Како Србија може да помогне Египту у обезбеђивању прехрамбене сигурности?

MS: Србија располаже вишковима пшенице, кукуруза и сунцокретовог уља.

С обзиром на нашу снагу у области пољопривредних истраживања, хибридно семе представља стратешки извозни производ. Заједничка истраживања семена прилагођеног сушним климатским условима представљају веома перспективну област сарадње.

Не желимо само да продајемо производе; желимо да помогнемо Египту да изгради отпорну пољопривредну инфраструктуру кроз пренос знања и технологија у области агротехнологије.

AO: Постоје ли могућности за сарадњу у области енергетике?

MS: Апсолутно.

Србија убрзано диверсификује своје изворе енергије, а Египат може да буде један од стубова те стратегије, посебно у областима течног природног гаса (LNG), обновљивих извора енергије и зеленог водоника.

Истражујемо могућности техничке сарадње како бисмо ове енергенте укључили у наш индустријски сектор.

Српске инжењерске компаније такође разматрају могућности учешћа у напорима Египта на модернизацији и дигитализацији електроенергетске мреже.

AO: Како Суецка економска зона и Србија могу да делују као регионална чворишта?

MS: Реч је о стратегији „од капије до капије“.

Српски инвеститори могу да користе Суецку економску зону као производну базу за приступ Афричкој континенталној зони слободне трговине (AfCFTA).

С друге стране, египатске компаније могу да користе стратешки положај Србије и нашу мрежу споразума о слободној трговини као логистичко чвориште за улазак на балканска и тржишта Европске уније без царина.

AO: Какав се оквир успоставља за египатске раднике у Србији?

MS: Оквир за сарадњу у области рада успостављен је у јулу 2024. године.

Наши министри рада се редовно састају како би активирали поједностављени „Мост квалификоване радне снаге“, који треба да одговори на потребе Србије за квалификованим радницима.

Овај оквир обезбеђује снажну правну заштиту и правичне зараде.

То је обострано корисна сарадња: Србија добија потребне кадрове за велике инфраструктурне пројекте, попут Специјализоване изложбе ЕКСПО 2027. и „Визије 2035“, док египатски радници добијају драгоцено међународно искуство.

AO: Какав је значај Специјализоване светске изложбе ЕКСПО 2027. за билатералне односе?

MS: Наш главни фокус у 2026. години биће припрема за ЕКСПО 2027. у Београду, који ће бити одржан под темом „Играј за човечанство“.

Изложба ће представљати велику платформу за иновације и културу. Част нам је што је Египат донео одлуку да учествује са националним павиљоном.

Са више од 130 потврђених земаља учесница, изложба ће поставити рекорд по броју учесника.

У том контексту, Србија је са поносом подржала кандидатуру др Калида ел-Енанија за генералног директора Унеска, што представља још један доказ наше снажне мултилатералне координације.

AO: Постоје ли планови за унапређење авионске повезаности?

MS: Потражња у области туризма нагло расте, посебно након отварања Великог египатског музеја.

Тренутно преговарамо са националним авио-превозницима о повећању броја целогодишњих летова из Београда ка Хургади и поновном успостављању директне авионске линије Каиро–Београд.

То је од суштинског значаја не само за туристе већ и за све већи број пословних људи који путују између наше две престонице.